Психолошко-педагошка служба
Емпатија и развијање емпатије код деце
Емпатија је способност развијања емоција код деце. Осећати емпатију значи разумети
емоције друге особе у некој ситуацији. Она омогућава да се превазиђе себичност, како би
се развила осећања. Размишљати како би се ми осећали у датој ситуацији и поистоветили
се са њом. Емпатија се учи. Деца од малих ногу кроз игру са вршњацима,али и на примеру
родитеља уче ову способност. Треба је увек постицати и јавља се још у најранијој фази
дететовог живота. Деца која имају развијене социјалне вештине попут успостављања
односа и разумевања,како и разумевања властитих емоција склонија су емпатизирању и
помоћи другима. Емпатична деца су успешнија и задовољнија у школи,социјалним
ситуацијама и односима. Да би развијали емпатију код деце,родитељ треба и сам да разуме
осећања детета. Деца упијају више од онога што се изговори. Размишљајте о осећањима.
Деца често не разумеју осећања који им се јављају па је зато врло важно о њима
разговарати. Родитељ да препозна емоцију код свог детета да је именује,опише и каже
искуство са својом емоцијом.
Школски психолог: Сања Протић Пантелић
Научите дете да покаже емоције, радите на томе. Учините своје дете срећним.
Како да научимо дете да се избори са насиљем
Свесни смо да вршњачко насиље постоји, али услед наших страхова и свакодневице,
скачемо са потпуне неукључености у дететов живот, на апсолутну контролу и
заштићеност – па назад, а ни једно, ни друго није пожељно за дететов развој у снажну,
самопоуздану личност која може и зна како да се чува.
Такве крајности каквим смо склони, развијају или несмотрена и агресивна понашања, а
с друге стране – пасивне и уплашене жртве које не траже помоћ.
Насиље је реакција на страх. Понашамо се насилно или агресивно онда када се
осећамо угроженим – може да буде угрожен наш:
Телесни интегритет или благостање. У основи, биолошки посматрано, то је
страх од глади тј. телесне смрти
или
Наш имиџ, ауторитет или позиција у хијерархији. То је социолошки аспекат,
односно страх од одбацивања.
Код мале деце страх још није разлучен на ова два аспекта, већ је јединствен –
напуштање = смрт, и деца га много јасније и директније од одраслих доживљавају.
Тај страх ми осећамо као љутњу, бес, иритабилност, тугу – али у основи свих тих
Мина Стијеповић, педагог
