Psihološko-pedagoška služba
Empatija i razvijanje empatije kod dece
Empatija je sposobnost razvijanja emocija kod dece. Osećati empatiju znači razumeti
emocije druge osobe u nekoj situaciji. Ona omogućava da se prevaziđe sebičnost, kako bi
se razvila osećanja. Razmišljati kako bi se mi osećali u datoj situaciji i poistovetili
se sa njom. Empatija se uči. Deca od malih nogu kroz igru sa vršnjacima,ali i na primeru
roditelja uče ovu sposobnost. Treba je uvek posticati i javlja se još u najranijoj fazi
detetovog života. Deca koja imaju razvijene socijalne veštine poput uspostavljanja
odnosa i razumevanja,kako i razumevanja vlastitih emocija sklonija su empatiziranju i
pomoći drugima. Empatična deca su uspešnija i zadovoljnija u školi,socijalnim
situacijama i odnosima. Da bi razvijali empatiju kod dece,roditelj treba i sam da razume
osećanja deteta. Deca upijaju više od onoga što se izgovori. Razmišljajte o osećanjima.
Deca često ne razumeju osećanja koji im se javljaju pa je zato vrlo važno o njima
razgovarati. Roditelj da prepozna emociju kod svog deteta da je imenuje,opiše i kaže
iskustvo sa svojom emocijom.
Školski psiholog: Sanja Protić Pantelić
Naučite dete da pokaže emocije, radite na tome. Učinite svoje dete srećnim.
Kako da naučimo dete da se izbori sa nasiljem
Svesni smo da vršnjačko nasilje postoji, ali usled naših strahova i svakodnevice,
skačemo sa potpune neuključenosti u detetov život, na apsolutnu kontrolu i
zaštićenost – pa nazad, a ni jedno, ni drugo nije poželjno za detetov razvoj u snažnu,
samopouzdanu ličnost koja može i zna kako da se čuva.
Takve krajnosti kakvim smo skloni, razvijaju ili nesmotrena i agresivna ponašanja, a
s druge strane – pasivne i uplašene žrtve koje ne traže pomoć.
Nasilje je reakcija na strah. Ponašamo se nasilno ili agresivno onda kada se
osećamo ugroženim – može da bude ugrožen naš:
Telesni integritet ili blagostanje. U osnovi, biološki posmatrano, to je
strah od gladi tj. telesne smrti
ili
Naš imidž, autoritet ili pozicija u hijerarhiji. To je sociološki aspekat,
odnosno strah od odbacivanja.
Kod male dece strah još nije razlučen na ova dva aspekta, već je jedinstven –
napuštanje = smrt, i deca ga mnogo jasnije i direktnije od odraslih doživljavaju.
Taj strah mi osećamo kao ljutnju, bes, iritabilnost, tugu – ali u osnovi svih tih
Mina Stijepović, pedagog
